Šta je sporazumni razvod
Sporazumni razvod braka predstavlja način okončanja braka koji se zasniva na saglasnosti supružnika o svim važnim pitanjima koja prate razvod. To, pre svega, podrazumeva dogovor o podeli imovine, starateljstvu nad decom, visini izdržavanja, načinu održavanja kontakta sa detetom, kao i o drugim obavezama koje su supružnici preuzeli tokom braka.
Premda sama sudska procedura u ovakvim slučajevima nije komplikovana i često se završava na jednom ročištu, put do sporazuma ponekad nije jednostavan. Upravo iz razloga što govorimo o odnosu koji je već ozbiljno narušen, dogovor o svim važnim pitanjima zahteva spremnost obe strane da sagledaju situaciju razumno i dugoročno.
Upravo iz tog razloga sporazumni razvod podrazumeva više od samog formalnog dogovora. On zahteva da supružnici, uprkos razilaženju, uspeju da donesu odluke koje će biti održive i nakon što se brak formalno okonča.
Kada je sporazumni razvod dobra opcija
Sporazumni razvod najčešće je dobar izbor onda kada među supružnicima još uvek postoji određeni nivo poverenja i komunikacije. Premda brak prestaje, važno je da postoji spremnost da se o važnim pitanjima razgovara otvoreno i bez potrebe da sud donosi odluke umesto njih.
Finansijska samostalnost partnera često doprinosi lakšem postizanju dogovora. Kada obe strane imaju mogućnost da samostalno organizuju svoj život nakon razvoda, lakše je postići sporazum koji neće biti zasnovan na strahu ili neizvesnosti.
Upravo zato sporazumni razvod mnogim ljudima omogućava da zadrže kontrolu nad važnim životnim odlukama. Sud u tom slučaju ima ulogu da proveri zakonitost sporazuma, ali neće ulaziti u sadržinu dogovora supružnika osim u delu koji se odnosi na maloletnu decu.
Medijacija kao način postizanja sporazuma
Sporazumni razvod najčešće je rezultat toga što su supružnici uspeli da kroz razgovor pronađu zajedničko rešenje za pitanja koja bi inače rešavao sud. Upravo zbog toga mnogi sporazumi nastaju nakon pokušaja mirnog rešavanja nesuglasica. O osnovnim pravilima razvoda možete pročitati više u tekstu o razvodu braka, dok ćemo u posebnom tekstu govoriti i o medijaciji u porodičnim sporovima, postupku koji često pomaže supružnicima da do sporazuma dođu uz stručno vođenje i bez dugotrajnog sudskog postupka.
Kako izgleda postupak
Postupku sporazumnog razvoda prethodi dogovor supružnika o ključnim pitanjima koja bi u suprotnom rešavao sud. Taj dogovor se zatim prenosi u pisani sporazum, odnosno u predlog za sporazumni razvod braka koji se podnosi nadležnom sudu. Sud o tom predlogu odlučuje presudom.
Nakon podnošenja predloga, sud zakazuje ročište na koje poziva supružnike. Premda postupak često traje kratko, određene okolnosti mogu uticati na dinamiku postupka.
Ukoliko supružnici imaju maloletnu decu, sud će pre zakazivanja ročišta zatražiti mišljenje Centra za socijalni rad. Centar tada poziva roditelje na razgovor, razmatra sporazum i dostavlja sudu svoje mišljenje. Tek nakon prijema tog mišljenja sud zakazuje ročište.
Ovakav postupak ima za cilj da se proveri da li je sporazum roditelja u najboljem interesu deteta.
Posledice sporazuma roditelja
Važno je razumeti da Centar za socijalni rad ne razmatra čitav sporazum između supružnika. Njegova uloga ograničena je na deo koji se odnosi na dete, odnosno na način vršenja roditeljskog prava i model održavanja kontakta sa drugim roditeljem.
Sud i Centar za socijalni rad procenjuju da li je dogovor roditelja u najboljem interesu deteta. Premda roditelji često imaju najbolju nameru, nije svako rešenje dugoročno dobro za dete.
Upravo iz tog razloga važno je razmišljati ne samo o trenutnim okolnostima već i o tome kako će takav model funkcionisati kroz godine.
Primer iz prakse
U jednom slučaju roditelji su sporazumno razveli brak dok je njihovo dete imalo svega godinu dana. Imovina i obaveze podeljeni su bez većih nesuglasica, a roditelji su u početku uspeli da zadrže korektne odnose.
U presudi je određen model viđanja prema kojem je dete jednu noć provodilo kod majke, a narednu kod oca, i tako naizmenično. Takav model predložili su roditelji, sporazum je sastavio advokat, Centar za socijalni rad ga je prihvatio, a sud potvrdio.
Nekoliko godina kasnije pokazalo se da takav raspored predstavlja veliki teret za dete. Dete je počelo da se opire svakodnevnoj promeni mesta boravka, da reaguje emotivno pri svakom odlasku od jednog roditelja ka drugom i da sve teže podnosi bilo kakve promene.
Roditelji su tek tada primetili da dete u svom govoru nikada ne koristi izraz „kod kuće”, već govori „kod mame” ili „kod tate”. U njegovoj svakodnevici nije postojalo jedno stabilno mesto koje doživljava kao svoj dom.
Model viđanja je kasnije promenjen, ali je za to bio potreban novi sudski postupak koji je trajao duže vreme. Nisu oba roditelja bila saglasna sa tom promenom. Sam postupak pred Centrom za socijalni rad je zbog toga trajao duže od godinu dana. Tokom tog perioda dete je trpelo posledice sporazuma koji je u trenutku zaključenja delovao razumno roditeljima, premda nije bio dugoročno najbolji za dete.
Upravo iz tog razloga uvek naglašavamo da imovina može biti podeljena, ali dete nikada ne može biti podeljeno „ravnopravno”. Odluke koje se tiču dece moraju se donositi isključivo prema njihovom najboljem interesu.
Koliko traje postupak
Sporazumni razvod u većini slučajeva traje relativno kratko. U praksi se postupak često okonča u roku od jednog do tri meseca. Premda je procedura jednostavna, trajanje postupka može zavisiti od različitih okolnosti. Na primer, ukoliko postoje maloletna deca, postupak može potrajati dok Centar za socijalni rad ne dostavi svoje mišljenje.
Na rokove mogu uticati i organizacioni razlozi u radu suda, odsustvo sudije, odlaganje ročišta zbog bolesti ili putovanja, kao i šire okolnosti poput štrajka advokata ili drugih sistemskih razloga sa kojima se u Republici Srbiji često susrećemo u vreme pisanja ovog teksta.
Ovo potvrđuju i primeri iz prakse kancelarije. U jednom slučaju, sporazumni razvod između supružnika koji nisu imali ni decu ni zajedničku imovinu okončan je za svega mesec dana.
Sa druge strane, imali smo i situaciju u kojoj su roditelji sporazumno podneli predlog za povećanje alimentacije. Premda je postojala potpuna saglasnost između roditelja, promena sudije u predmetu dovela je do toga da se ročište na kome je trebalo samo potvrditi sporazum zakaže tek godinu dana kasnije.
Takve situacije nisu česte, ali pokazuju da na trajanje postupka ponekad utiču i okolnosti koje stranke ne mogu da kontrolišu.
Koliko košta sporazumni razvod
Troškovi sporazumnog razvoda obično su znatno manji u odnosu na razvod po tužbi.
Sudska taksa za pokretanje postupka iznosi približno 3.000 dinara i supružnici je najčešće dele, premda se mogu dogovoriti i drugačije.
Ukoliko sporazum izrađuje advokat, visina naknade određuje se prema Advokatskoj tarifi. Prema važećim tarifnim odredbama, sastavljanje predloga za sporazumni razvod i drugih podnesaka iznosi 27.500 dinara.
Premda advokat može prisustvovati ročištu, kod sporazumnog razvoda to često nije potrebno. Upravo iz tog razloga supružnici obično nemaju dodatni trošak zastupanja na ročištu.
Pravni okvir za sporazumni razvod braka uređen je Porodičnim zakonom Republike Srbije, koji detaljno uređuje način pokretanja postupka i uslove pod kojima sud može doneti presudu o razvodu.
Sporazum je moguće sastaviti i samostalno, ukoliko supružnici znaju koje elemente mora da sadrži. Uz sporazum se sudu dostavlja i odgovarajuća dokumentacija koja potvrđuje postojanje braka, postojanje dece i druge činjenice na koje se sporazum odnosi.
Šta dolazi posle razvoda
Razvod braka, čak i kada je sporazuman, za mnoge ljude predstavlja emotivno zahtevan period. Premda postupak pred sudom može biti kratak, odluke koje se donose često imaju dugoročne posledice.
Upravo iz tog razloga mnogima pomaže razgovor sa ljudima od poverenja, bilo da su to prijatelji, stručnjaci ili članovi porodice. Razgovor, razmena iskustava i sagledavanje situacije iz više uglova često pomažu da odluke koje se donose budu promišljenije.
Raskid braka ne mora značiti kraj stabilnosti u životu. Naprotiv, za mnoge ljude on predstavlja početak novog životnog poglavlja u kojem nastoje da stvore bolje uslove za sebe i svoju porodicu.
Tekst je informativnog karaktera. Za konkretne slučajeve preporučuje se konsultacija sa stručnim licem.
Ostavite komentar