Porodični zakon Republike Srbije (Porodični zakon) reguliše gotovo sve aspekte porodičnih odnosa, uključujući sklapanje braka i njegov raskid.
Imajući u vidu svrhu ovog teksta, na ovom mestu se nećemo osvrtati na vanbračnu zajednicu iako je prema našem pravu izjednačena sa bračnom zajednicom.
Kako govorimo o situaciji u kojoj je brak sklopljen pred nadležnim organima i registrovan kao takav, to ga je potrebno na isti način i okončati – pred nadležnim organima.
Brak se smatra temeljem porodičnih odnosa i definiše se kao pravni institut sa jednakim pravima i obavezama oba supružnika. Deli se „i dobro i loše”.
To znači da sve što supružnici stvore tokom braka dele ravnopravno, kao zajedničku imovinu, osim ako nije drugačije ugovoreno ili zakonski definisano kao posebna imovina jednog partnera (npr. nasleđena imovina).
„Osim ako” otvara mogućnost da se ta zakonska ravnoteža menja u korist jednog od supružnika. Preneseno na primere iz svakodnevnog života to bi značilo:
- ako se nekretnina kupi tokom braka, po sili zakona smatra se zajedničkom, osim ako supružnici drugačije ne ugovore;
- ako jedan od supružnika tokom braka podigne kredit kojim se kupuje auto, on može biti zajednička imovina supružnika, bez obzira na to što se kredit formalno vodi samo na jednog od njih;
- ukoliko jedan od supružnika tokom braka pokrene posao i stekne prihode ili imovinu iz tog poslovanja, i ta imovina može predstavljati zajedničku imovinu supružnika, iako je formalno registrovana samo na ime jednog od njih.
Ali, tema je nemogućnost da se brak održi.
Proces razvoda je izuzetno emotivan i psihički zahtevan, često iscrpljujući. Pre donošenja odluke o razvodu, preporučujemo razgovor sa stručnjacima: psiholozima, bračnim savetnicima, pravnicima i medijatorima – jer svi oni mogu pomoći da prepoznate sve aspekte situacije. Često i prijatelj ima dobar savet ukoliko može da zadrži objektivnost i neutralnost.
Probleme u bračnoj zajednici potrebno je prepoznati na vreme. Dok se o njima govori kao o „problemima u braku”, postoji prostor da se oni razumeju i pokušaju rešiti. Međutim, kada se isti ti problemi počnu doživljavati kao „razlozi za razvod”, to najčešće znači da je odnos već ozbiljno narušen i da je rešenje mnogo teže pronaći.
Razlozi su brojni i nije moguće nabrojati ih sve. Često se supružnici različito odnose prema zajedničkoj deci i to u meri koja dovodi do ozbiljnih poremećaja u funkcionisanju kako samih supružnika tako i dece. Alkoholizam i druge bolesti zavisnosti, često praćene nasiljem u porodici, takođe su čest uzrok razvoda braka. Među ostalim razlozima koje u praksi često navodimo kao odlučujuće tu su: preljuba, nemogućnost dogovora oko finansija, rasipništvo, neslaganje i drugi razlozi.
Vrste razvoda braka
Brak se može razvesti na dva načina:
- Sporazumni razvod – moguć je kada su supružnici saglasni o svim bitnim pitanjima (imovina, deca, alimentacija/izdržavanje). Postupak je brz i efikasan, zaključuje se na jednom ročištu.
- Razvod po tužbi – rešenje je kada ne postoji saglasnost, pa sud rešava otvorena pitanja. Postupak je duži, emocionalno i finansijski zahtevniji.
Koliko košta razvod
Sporazumni razvod može trajati od 1 do 3 meseca, u zavisnosti od toga da li par ima maloletnu decu (u kom slučaju se uključuje i Centar za socijalni rad).
Troškovi uključuju sudsku taksu (oko 3.000 RSD) i, ako je angažovan advokat, izradu sporazuma prema Advokatskoj tarifi.
Razvod po tužbi može trajati znatno duže – nekada i više godina – i uključuje više troškova: sudske takse, advokatske usluge po ročištu, moguća veštačenja itd.
Psiholog, advokat i medijator
Najveće greške u postupku razvoda najčešće nastaju kada supružnici, bez prethodnog saveta, samostalno preduzimaju određene radnje ili donose važne odluke u afektu čije se posledice kasnije teško mogu ispraviti.
Zbog toga je pravovremena konsultacija sa advokatom koji se bavi porodičnim pravom od značaja kako bi se sagledale sve pravne posledice odluka koje se donose u postupku razvoda, naročito u pogledu roditeljskog prava, izdržavanja i imovinskih odnosa.
Još važnija od pravne je podrška koju mogu pružiti stručna lica koja se bave bračnim i porodičnim odnosima. Pravovremeno obraćanje psihologu omogućava jasnije sagledavanje situacije te donošenje promišljenih odluka, posebno u emocionalno zahtevnim okolnostima.
U određenim slučajevima, medijacija može biti posebno koristan način rešavanja spornih pitanja između supružnika. Za razliku od sudskog postupka, koji je formalniji i često dugotrajniji, medijacija omogućava supružnicima da uz stručno vođenje sami pronađu rešenje koje odgovara njihovoj konkretnoj situaciji.
Jedna od prednosti medijacije jeste i to što supružnici sami odlučuju o svojim pravima i obavezama, kroz razgovor i uz podršku neutralnog posrednika. Na taj način izbegava se situacija u kojoj sud donosi odluku umesto njih.
Postupak medijacije je neformalan i u potpunosti zasnovan na dobrovoljnosti. Supružnici sami određuju tempo razgovora i način na koji će se pitanja razmatrati. U praksi se često dešava da se sporazum postigne već tokom jednog sastanka, dok je u složenijim situacijama dovoljno nekoliko razgovora da se dođe do rešenja.
Medijacija je i ekonomičniji način rešavanja spornih pitanja, jer može značajno smanjiti troškove postupka i vreme potrebno za rešavanje spora.
Posebna vrednost medijacije ogleda se u očuvanju međuljudskih odnosa. Kada supružnici sami dođu do sporazuma, oni zapravo zajedno pronalaze rešenje za problem koji ih razdvaja. Takav sporazum se potom iznosi pred sud radi formalne potvrde.
Čak i kada je reč o razvodu, ukoliko uspete da zajednički rešite nesuglasice, to može biti i početak izgradnje novog odnosa između bivših supružnika, zasnovanog na dogovoru, razumevanju i međusobnom uvažavanju.
Ovaj tekst je informativnog karaktera. Za tačne pravne savete u vašem konkretnom slučaju, preporučujemo pravno savetovanje sa stručnim licem.
Ostavite komentar